Ludzie pragną czasami się rozstawać, żeby móc tęsknić, czekać i cieszyć się z powrotem.
Али, место да
потискује латински, она је имала да са ужасом осети како све више Балканско
Полуострво плави словенски елеменат и словенски језик. Место латинског који је
изумирао долазио је словенски елеменат, свеж, неодољив, многобројан, који је хтео
да живи.
Кад смо дошли на Балканско Полуострво ми смо Срби доспели потпуно у сферу
утицаја латинске културе. Преко ње смо добили сва прва обавештења и у њој
нашли основе првог хришћанског васпитања. Назив Грка, господара Балкана,
дошао нам је не од њих самих, као Турцима и Арапима, који их по службеном
имену Ρωματοι називају Рум и Урум, него по латинском Graecus, Гръкъ – Грк.
Владара Византије нисмо, исто тако, звали по службеном имену βαδιλευζ, већ по
латинском caesar – цěсарь, цесар, цар. У нашем старом језику романског порекла су
речи: altare – олтар, arca – рака, cerrus – цер, compater – кмотр – кум, maturus –
матор, oleum – олај, sanctus – сант, vesica – бешика, missa – миса, crux-crusi-krus –
крст. Неке романске речи остале су и у средњегрчком и словенском, тако calendae –
коледа, cominus – камина, комин, castellum – кастел, Костолац, castrum – костур, cisterna – цистерна, clausura – клисура, commercium – кумер, cursus-cursarius –
курсар, хусар, гусар, magister – мајстор, palatium – палата, porta – порта итд.
Примери су, као што се види, разноврсни и потичу не само од утицаја цркве и
администрације него и од материјалне културе, коју су Словени нашли и примали
на Балкану.
Везе између Романа и Словена на Балкану постојале су временом све тешње.
Многобројнији, Словени су највећи део романског становништва на западном делу
Балкана претопили у својим редовима. Власи сточари, измешали су се потпуно са
Србима. То је дошло понајвише с тога, што су се обоји бавили претежно
сточарством и што их није делила вера. Кад су Турци почели подвлашћивати
српске државе они више нису могли да праве велике етничке разлике између Срба
и Влаха, него су брђанско православно сточарско становништво звали уопште
Власима; а касније су они, и многи други народи, чисто у погрдном смислу, звали
све православне уопште Власима. Романи су се дуго држали одвојено у својим
затвореним градским општинама на Приморју, али је и тамо од X века почео све
јачи прилив Словена, који су, после, тим градовима дали мање-више претежан